Bajlonijeva pijaca je još jedan od bisera Starog grada i deo jedinstvene ambijentalne celine. Tik uz Skadarliju i Dušanovu ulicu, u jednoj od najstarijih beogradskih četvrti, i sama stara više od veka, nosi pečat minulih vremena, čuva uspomene na ljude kojih više nema, na davno ispričane priče i negdašnji način života. Istovremeno, tokom svih tih godina sve do danas diše i živi u sebi svojstvenom ritmu, ritmu uvek živog, užurbanog mesta. Ritmu koji se uprkos svim promenama na prelazu iz veka u vek, iz epohu u epohu, zapravo nije mnogo menjao, baš kao ni ljudska priroda. Naprotiv, sada ljudi u poplavi veštačkog, plastičnog, artificijelnog, čeznu za domaćom atmosferom, za autentičnim, pomalo rustičnim mirisima, ukusima i bojama. Retka su mesta na kojima ih mogu pronaći, a upravo je Bajlonijeva pijaca jedno od njih.

Živimo u vremenu u kome su zdrav život, organska hrana, kvalitetni proizvodi sa sela i briga o zdravlju imperativ. Ova pijaca je jedna od poslednjih oaza u kojima možete kupiti povrće koje ima ukus povrća, a ne ambalaže u koju je upakovano, jabuku ubranu rukom, domaće kolače i peciva. Takođe je i deo našeg kulturno-istorijskog nasleđa i srca grada, čiji su prepoznatljiv duh i atmosfera oličene, između ostalog, i u živopisnom šarenilu Bajlonijeve pijace.