Blog

Narodno pozorište

Pozorišta su hramovi umetnosti, važan deo kulturne baštine svakog društva, prostor za izražavanje različitih ideja, emocija i perspektiva. Imaju veliki značaj u oblikovanju društvene svesti i promovisanju kulturne raznolikosti. Predstave koje se bave aktuelnim temama podstiču dijalog i promene i osvetljavaju probleme sa kojima se društvo suočava. Najzad, pozorišta su mesta kulturnih okupljanja i umetničkog izražavanja u gradovima širom sveta i kao takva imaju značajnu ulogu u oblikovanju njihovog kulturnog identiteta. Gradovi su čuveni po svojim pozorištima.

Konak knjeginje Ljubice

Stare građevine su tihi svedoci vremena, čuvari istorije i kulturnog nasleđa; svaka cigla, prozor i vrata pričaju priču o prošlim generacijama. Ključne za očuvanje kulturnog identiteta, odražavaju stilove i tendencije određene ere, dajući nam uvid u arhitektonske tradicije i estetske preferencije svog vremena. Kroz njih možemo razumeti kako se arhitektura razvijala i kako su se kulture menjale. Imaju poseban šarm i karakter.

Sahat kula – sat koji opominje

Satovi opominju, svedoče i sude. Neumitni su baš kao vreme koje beleže, nepotkupljivi su, ponekad surovi, uglavnom precizni, neretko beskompromisno objektivni. Uvek svedoci, često sudije, pokatkad dželati. Baš takvi, veličanstveni i grandiozni, a gotovo nemi, osim otkucaja koji upozoravaju, osvojili su i nas i našu potrebu za klasifikovanjem i pamćenjem. Učaureni u iskonsku žudnju čoveka za beleženjem sećanja i konzerviranjem uspomena, opstali su.

Manakova kuća

Stare građevine predstavljaju srce i dušu Beograda, bogato nasleđe, istoriju i identitet grada. One su živi spomenici prošlosti, svedoci istorijskih događaja, promena i razvoja grada. Svaka od njih nosi priču o vremenima koja su prošla, o ljudima koji su gradili Beograd i o događajima koji su obeležili njegovu istoriju.

SANU – Kako ostati dosledan i dostojanstven u kaljuzi?

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) bila je jedna od najprestižnijih naučnih institucija u Srbiji. Osnovana je 19. novembra 1841. godine u Beogradu. To je zvaničan dan osnivanja i ujedno datum koji se proslavlja kao dan SANU, da bi zakonski bila ustanovljena 1886. zakonom koji je obnarodovao kralj Milan Obrenović. Prvobitno je nosila naziv Kraljevsko srpska akademija, tokom godina je menjala nazive, ali je ostajala centralno mesto za promociju i unapređenje nauke, umetnosti i kulture u Srbiji. Ili je bar tako bilo.

Kapetan-Mišino Zdanje

Zadužbine predstavljaju vitalni deo kulturnog, obrazovnog i društvenog tkiva sveta. One su poput mostova koji povezuju prošlost, sadašnjost i budućnost, prenoseći nasleđe i vrednosti kroz generacije. Zadužbine su svedočanstva o velikodušnosti pojedinca i služe za podršku različitim oblastima ljudskog delovanja, kao što su obrazovanje, umetnost, nauka, religija ili humanitarni rad.

Biblioteka grada Beograda

Danas se sve manje čita, nažalost, iako je čitanje višestruko značajno. Čitanje i literatura nisu samo izvor zabave i informacija, već su ključni za lični razvoj i intelektualni, duhovni i svaki drugi napredak društva. Književnost i čitanje nam omogućuju uvid u različite aspekte ljudskog iskustva, bilo da se radi o ljubavi, patnji, sreći…

Kula Nebojša

Kula Nebojša, impozantna srednjovekovna građevina, značajan je istorijski spomenik i nezaobilazna turistička destinacija. Ova kula se uzdiže na Kalemegdanu, čuvenoj beogradskoj tvrđavi na ušću reka Save i Dunava, tvrđavi koja svedoči o bogatoj prošlosti srpske prestonice.

Jugoslovenska kinoteka

Film, sedma umetnost, čarobni je svet koji nam omogućava da zakoračimo u dimenziju mašte, emocija i nepreglednih prostora ljudskog iskustva. Uprkos prolaznosti vremena, značaj filma se ogleda u njegovoj sposobnosti da premosti jaz između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, stvarajući veze između različitih epoha i kultura. Jedinstvena moć filma leži i u njegovoj sposobnosti da spoji sliku, zvuk i priču u harmoničnu celinu koja nas uvlači u svet imaginacije. Kroz ovu kombinaciju, film postaje jezik bez reči, univerzalni izraz koji prevazilazi granice jezika i kulture. Film pruža prostor za refleksiju, suočavanje sa kompleksnostima ljudskog postojanja i izražavanje suštinskih emocija koje često ostaju neizgovorene.

Bitef teatar

Bitef Teatar, smešten u samom srcu Beograda, predstavlja značajan entitet unutar kulturne scene Srbije, privlačeći ljubitelje umetnosti svojom inovativnošću, hrabrošću i snažnim umetničkim izrazom. Ovaj kulturni biser se od svojih početaka 1967. godine do danas profilisao kao sinonim za savremeno, eksperimentalno pozorište.

Etnografski muzej

Etnografski muzej je jedna od najznačajnijih kulturnih institucija posvećenih proučavanju i čuvanju kulturne baštine naroda i zajednica na našim prostorima. Ovaj muzej predstavlja dragocen resurs za istraživače, studente, umetnike i sve ljubitelje kulture koji žele da bolje upoznaju različite tradicije, običaje i način života ljudi u prošlosti. Etnografski muzej sadrži bogatu zbirku predmeta, artefakata, tekstila, narodnih nošnji, alata, muzičkih instrumenata i drugih predmeta koji svedoče o kulturama i njihovoj evoluciji kroz vreme.

Čukur česma

Česme su svedoci promena, prepoznatljive tačke koje su opstajale kroz različite vladavine, ratove, revolucije. One su gledale gradove kako rastu, kako se menjaju i razvijaju. Njihova prisutnost je konstanta u promenljivom pejzažu urbanih sredina. U srcu Beograda, gde se istorija prožima s duhom savremenog doba, u Dobračinoj ulici, Čukur česma stoji kao nemi svedok burne prošlosti ovog grada i promena koje su ga obeležile i oblikovale. Njena istorija je isprepletana sa istorijom Beograda, čineći je živim spomenikom prošlosti i zajednice koja se očuvala kroz generacije.

Bioskop „Balkan“ – bioskopi nekad i sad

Bioskopi su mi se oduvek činili kao pomalo magična mesta. Prvo, tu je uvek mrak, čak i leti u podne, pa kad iz te podnevne žege i vreve užurbanog, usijanog grada zakoračite u zamračenu salu bioskopa, već ste prekoračili nevidljivu granicu.

Botanička bašta „Jevremovac“

Kada danas pomislimo na grad, prva asocijacija je sivilo betona i čelika, soliteri sa nizom horizontalno i verikalno poslaganih čaura u kojima ljudi borave jedni kraj drugih, a ne poznajući jedni druge, ili pak pomislimo na blještave reklame, tržne centre mamipare, restorane, kafane i klubove koji nikad ne spavaju jer uvek je negde neki after; pomislimo na pozorišta, bioskope, premijere, koncerte, izložbe…

Palata Albanija

Kada danas posmatrate Beograd sa nekog mesta odakle se pruža pogled, primetićete mnoštvo zgrada koje streme u visinu, nebodere i čitave blokove solitera pomalo nalik na košnice u kojima vri od ljudi i života. Beograd raste i širi se, nezaustavljivo, pomalo stihijski i divlje, proždirući livade i oranice po obodima. Još ponegde u Zemunu, na Voždovcu, Zvezdari, Paliluli, čekajući investiture sa volšebno dobijenim dozvolama za gradnju, odolevaju prizemne kuće i jednospratnice među kojima se, poput divova, šepure nove visoke zgrade, pomalo nezainteresovane za svet nad kojim štrče.

Hotel „Moskva“, mesto gde je Beograd svet

Kada putujete, bilo da je reč o nekoj egzotčnoj destinaciji, evropskom gradu, kratkom predahu za vidend, letovanju sa porodicom, naučnom skupu, seminaru, pa čak i renoviranju stana ili običnom krečenju, nametne se pitanje Gde odsesti?

Trg Nikole Pašića

Trgovi su od davnina predstavljali srce gradova, to su mesta gde se ljudi susreću, trguju, razmjenjuju ideje i doživljavaju živopisan puls urbanog života. Za grad i ljude su neprocenljivi jer nisu samo fizički prostori, već i kulturni i društveni epicentri. Trgovi su igrali ključnu ulogu u društvenom životu ljudi kao mesta okupljanja na kojima su se održavali sajmovi, festivali, politički skupovi i kulturni događaji, gde su se slavile pobede i izražavalo nezadovoljsto. Trgovi odražavaju duh zajednice i oblikuju identitet grada. Jer gradovi su kao ljudi, jedinstveni, sa svojim specifičnostima i karakterom.

Dom Narodne skupštine

Dom Narodne skupštine Republike Srbije je monumentalno, reprezentativno zdanje podignuto na prostoru između Trga Nikole Pašića, Kosovske, Takovske i Vlajkovićeve ulice. U neposrednoj blizini Skupštine se nalaze značajne državne institucije, Predsedništvo Republike i Skupština grada Beograda, zgrada Istorijskog muzeja Srbije, zdanje Glavne pošte i Pionirski park. Zajedno sa ovim zdanjima Narodna skupština čini jedinstvenu arhitektonsko-ambijentalnu celinu.

Kosančićev venac

Ukoliko želite da upoznate Beograd i doživite ga na pravi način, ako ste ljubitelj istorije, umetnosti, arhitekture ili samo prolaznik koji voli da posmatra i oslušne brujanje grada, Kosančićev venac je nezaobilazan deo šetnje kroz prostor i vreme. Prostire se od Kalemegdana do Brankovog mosta. Ime je dobio po srpskom srednjovekovnom junaku i učesniku Kosovskog boja, Ivanu Kosančiću, a naziv venac nosi zbog kružnog oblika.

SRC „25. maj – Milan Gale Muškatirović“

a Starom gradu se pored kulturno-istorijskih sadržaja i mesta za provod i razonodu, nalaze i prave male oaze za opuštanje duha i tela. Brz životni tempo koji zamara čoveka, višesatno sedenje za računarom na poslu, ali i razvijanje svesti o značaju rekreacije i nepohodnosti negovanja zdravog stila života, doveo je do sve veće potrebe za mestima gde ljudi mogu da vežbaju, plivaju, relaksiraju se i oslobode stresa i toksina. Odlazak na trening ili u spa postao je nezaobilazan i odavno ne predstavlja luksuz, već potrebu.

Trg republike, trg slobode i bunta

Ovaj centralni beogradski trg ima dugu i bogatu istoriju protkanu pričama iz ratova i osvajanja, mračnih, teških i krvoločnih poput svedočanstava o nabijanju na kolac ispred čuvene Stambol-kapije na putu za Carigrad, veselih, tužnih i duhovitih poput najrazličitijih anegdota iz života umetnika koji su dane i noći provodili u kafani „Dardaneli“, strašnih i zloslutnih iz bombardovanja tokom Drugog svetskog rata, poletnih i udarničkih u posleratnom periodu. Teških i turbulentnih tokom devedesetih, ali i inspirativnih i ohrabrujućih. Sve do danas, kada, dugujući mnogo ovom gradu, narodu i budućim generacijama, treba da ispričamo neke nove priče, verujem lepše, bolje i sa srećnijim krajem.

Terazije

Dok lutate beogradskim ulicama, jedno mesto se zasigurno izdvaja kao puls grada, a to je najpoznatiji beogradski trg – Terazije. Sa svojom istorijskom značajnošću, eklektičnom arhitekturom i živopisnom atmosferom, Terazije su više od trga – to je živa slika Beograda.

Obilićev venac

Obilićev venac je ulica smeštena u samom centru Beograda, nedaleko od Knez Mihailove ulice. Ulica i deo grada oko nje nazvani su po srpskom srednjevekovnom junaku Milošu Obiliću, koji je u Kosovskom boju 28.6.1389. godine ubio turskog sultana Murata I. Danas Obilićev venac, uz Knez Mihailovu ulicu, pripada jedinstvenojoj kulturno-istorijskoj ambijentalnoj celini i deo je centralne pešačke zone Beograda.

Skadarlija – boemski kutak u srcu modernog grada

Skadarlija je jedna od najstarijih beogradskih ulica, nezaobilazna u turističkim vodičima koji preporučuju znamenitosti grada koje neizostavno treba posetiti, kao i u preporukama za noćni život iz rubrika ,,Kuda večeras?“ i sličnim. Danas je čuvena kao boemska četvrt Beograda u kojoj zabavu, gastronomska zadovoljstva i utočište pronalaze svi oni sa prefinjenim ukusom, istančanim čulima, smislom za lepo; poštovaoci istorije i umetnosti, ljubitelji dobrog zalogaja, boemskog šarma, svetski putnici koji u svojim lutanjima i istraživanjima podjednako tragaju za hranom i za dušu i telo.

Kalemegdan

Ako bismo napravili vremensku skalu na koju bismo mogli da posložimo tekovine civilizacije i građevinske poduhvate čoveka na ovom podneblju, sačuvane u vremenu i prostoru, zarobljene u kolektivnom pamćenju, okamenjene u sećanju naroda i istovremeno očuvane i žive i danas, Kalemegdan bi sasvim sigurno zauzeo prestižno prvo mesto, najudaljenije na toj zamišljenoj skali koja ima neki davni početak, ali joj se kraj ne nazire.

Ustanove kulture na Starom gradu – kreativne oaze slobode Grada koji nestaje

Naš voljeni Beograd čuven je i poseban po mnogo čemu, od arhitekture do noćnog života koji privlači brojne turiste. Dok šetate gradom opčinjeni urbanim pejzažima kao sa razglednica, omamljeni mirisima, bojama i utiscima, smenjuju se interesantne građevine u različitim stilovima, kafići, restorani, izlozi; istorija, poezija, šoping, gastronomski rajevi za sladokusce, setne kafanice za boeme i stare duše. „Za nekoga sve, za svakog ponešto“.

Kuće sa dušom

Jedan od velikih ljudi poteklih sa ovog tla, borac za demokratsko društvo, protivnik svakog oblika represije i tiranije i iznad svega talentovan i plodan pisac, Borislav Pekić, stvorio je živopisnu i bogatu galeriju likova iz koje se po neobičnosti izdvaja Arsenije Njegovan, posednik.

Bajlonijeva pijaca

Bajlonijeva pijaca je još jedan od bisera Starog grada i deo jedinstvene ambijentalne celine. Tik uz Skadarliju i Dušanovu ulicu, u jednoj od najstarijih beogradskih četvrti, i sama stara više od veka, nosi pečat minulih vremena, čuva uspomene na ljude kojih više nema, na davno ispričane priče i negdašnji način života. Istovremeno, tokom svih tih godina sve do danas diše i živi u sebi svojstvenom ritmu, ritmu uvek živog, užurbanog mesta.

Cvijeta Zuzorić

Jedan od bisera Starog grada, sa zanosnim raskošnim šarmom predratnog Beograda, svakako je Umetnčki paviljon ,,Cvijeta Zuzorić“. Ovo zdanje za sve poklonike umetnosti, čuvare tradicije i duha Beograda, predstavlja mnogo više od izložbenog prostora. Za nas to nije samo galerija ili ustanova kulture, već spomenik, hram umetnosti.