Česme su svedoci promena, prepoznatljive tačke koje su opstajale kroz različite vladavine, ratove, revolucije. One su gledale gradove kako rastu, kako se menjaju i razvijaju. Njihova prisutnost je konstanta u promenljivom pejzažu urbanih sredina. U srcu Beograda, gde se istorija prožima s duhom savremenog doba, u Dobračinoj ulici, Čukur česma stoji kao nemi svedok burne prošlosti ovog grada i promena koje su ga obeležile i oblikovale. Njena istorija je isprepletana sa istorijom Beograda, čineći je živim spomenikom prošlosti i zajednice koja se očuvala kroz generacije.

Davne 1862. godine, topao dan nadomak leta, naizgled običan, postaće jedna od istorijskih prekretnica, značajna za Srbiju, kobna za jednog dečaka. Trinaestogodišnji šegrt Sava Petković koji je u Beograd došao da nauči zanat, dobio je 26. maja još jedan zadatak koji nije imao mnogo veze sa zanatom, ali je presudno uticao na potonje istorijske događaje i sudbinu samog dečaka. Trebalo je da donese vodu sa česme. Postoji nekoliko verzija priče o tome kako je ovaj svakodnevni posao za Savu Petkovića postao koban, ali ono u čemu se sve one slažu jeste da se dečak sukobio sa turskim vojnicima koji su se tog toplog dana našli kod česme baš u trenutku kad je sipao vodu. Prema jednoj verziji ubijen je bajonetom, prema drugoj udaren u glavu testijom sa vodom.

Smrt dečaka pokrenula je lavinu događaja i sukob između Srba i turskih vojnika u kom je poginulo 50 građana i vojnika, izgorelo 20, a uništeno 357 kuća. Nakon ovog događaja započeti su pregovori o nezavisnosti Srbije u kojima su učestvovale Francuska, Engleska, Austrija i Rusija i doneta je odluka da se Turci isele iz Srbije, da bi 5 godina kasnije, 1867. godine, knezu Mihailu bili svečano uručeni ključevi grada.

Ovaj spomenik kulture danas krasi jedna lepa i strašna, a iznad svega tužna bronzana skulptura na mermernom postamentu, ,,Dečak sa razbijenim krčagom”. Ona prikazuje mršavog dečaka sa izraženim rebrima i upalim stomakom kako nepomično leži na zemlji, dok iz krčaga koji mu je ispao iz ruke curi tanak mlaz vode. Ovaj spomenik je podignut 1931. godine na inicijativu duvandžije Vanđela Tome, a skulptura je delo čuvenog vajara Simenona Roksandića.

I dok posmatrate tog bronzanog dečaka, ne možete se oteti utisku o ništavnosti, nemoći i slabosti čoveka pred zamršenim, neumitnim, surovim istorijskim okolnostima koje ne može uvek da razume, ali koje mu određuju sudbinu.