Ako bismo napravili vremensku skalu na koju bismo mogli da posložimo tekovine civilizacije i građevinske poduhvate čoveka na ovom podneblju, sačuvane u vremenu i prostoru, zarobljene u kolektivnom pamćenju, okamenjene u sećanju naroda i istovremeno očuvane i žive i danas, Kalemegdan bi sasvim sigurno zauzeo prestižno prvo mesto, najudaljenije na toj zamišljenoj skali koja ima neki davni početak, ali joj se kraj ne nazire.

Nadaleko čuveni Kalemegdan je znamenitost našeg Beograda, jedno od najstarijih utvrđenja u ovom delu Evrope i najveći beogradski park. Beogradska tvrđava sa dugom i bogatom istorijom, podignuta je još u 1. veku; tokom poslednjih dve hiljade godina bila je menjana, branjena i osvajana, rušena i dograđivana, prelazila je iz ruke u ruku raznih osvajača, dok je oko nje nicao naš grad. O kulturno-istorijskom značaju Kalemegdana nije potrebno posebno govoriti, kao ni o neophodnosti da se ova kulturno-istorijska i ambijentalna celina sačuva u autentičnom obliku, nepromenjena, veličanstvena i drevna.

Ipak, ono što osvajačima tokom bezbrojnih bitaka i ratova u teškim, zlim i smutnim vremenima nije pošlo za rukom, dešava se danas pred našim očima. Niz arhitektonskih zločina nastavlja se na Kalemegdanu. Izgradnja K-Distrikta nažalost nije sprečena, pa je ovaj kompleks nikao na području koje je zaštićeno od strane Republike i Grada kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, spomenik kulture. K-Distrikt je nikao tamo gde nije smela da nikne ni travka drugačija od one pre 2000 godina; izrastao je naprasno, ukrao nam horizont, ismejao drevnost, narugao se istoriji, poigrao se sećanjem, obezvredio sve napore da Beograd bude veličanstven, autentičan i naš.

Projekat izgradnje gondole je još jedna opasnost koja lebdi nad nama i našim gradom. Pod pritiskom javnosti naizgled je obustavljen, ali je ogromna šteta već učinjena. Nepotrebno su posečena višedecenijska stabla, 155 gorostasa koji su svedočili prohujalim epohama i u čijem hladu smo mogli da se prisećamo, lamentiramo nad sudbinom ovog grada ili se prosto odmaramo od gradske žege i vreve, nestalo je za tili čas. Nezgrapna skalamerija, građevinski materijal za nesuđeni restoran koji je trebalo da izraste pored nesuđene gondole i dalje leži na Kalemegdanu, čini se zaboravljen i napušten. Ali da li je zaista tako? Da li se zaista odustalo od ovog nakaradnog projekta ako nešto što potencijalno može da izraste u objekat leži umotano i ušuškano na našem Kalemegdanu? Sve dok je tamo, dok opominje i ruži, nad našim gradom lebdi još jedna pretnja.

Zato, dok šetate Kalemegdanom, imajte na umu da on već možda nije naš, da ga je neko prisvojio, uzurpirao, oteo, da moramo da ga zaštitimo od onih koji ne umeju da pamte, čuvaju i vole.