Ovaj centralni beogradski trg ima dugu i bogatu istoriju protkanu pričama iz ratova i osvajanja, mračnih, teških i krvoločnih poput svedočanstava o nabijanju na kolac ispred čuvene Stambol-kapije na putu za Carigrad, veselih, tužnih i duhovitih poput najrazličitijih anegdota iz života umetnika koji su dane i noći provodili u kafani „Dardaneli“, strašnih i zloslutnih iz bombardovanja tokom Drugog svetskog rata, poletnih i udarničkih u posleratnom periodu. Teških i turbulentnih tokom devedesetih, ali i inspirativnih i ohrabrujućih. Sve do danas, kada, dugujući mnogo ovom gradu, narodu i budućim generacijama, treba da ispričamo neke nove priče, verujem lepše, bolje i sa srećnijim krajem.
Trg republike je teško predstaviti, a izbeći opšta mesta i turističke vodiče, već rečeno i izlizano od upotrebe, kopiranja i prisvajanja, bez neizbežnog patosa i namerne ili slučajne patetike. O Trgu, njegovom kulturno-istorijskom značaju i arhitekturi ispričano je gotovo sve što se moglo ispričati i teško je reći nešto novo. O bogatoj istoriji ovog mesta možete se informisati preko različitih izvora. Ipak, njegov značaj za ovaj grad, Beograđane i svakog ko ceni slobodu, ljubav, pravdu, ko poseduje širinu duha, nesputanost misli, moralni kodeks, ne potiče samo iz njegove istorije, već i iz simbolike trga.
Još je antička agora (pijaca, trg) bila mesto gde su se odvijale trgovačke, građanske, društvene i verske aktivnosti. Tu su slobodni građani izražavali svoj stav i razmenjivali mišljenja, tu je začeta antička demokratija. Od tog vremena nas dele vekovi; vremena i sama demokratija su se promenili, ali je trg ostao mesto okupljanja u prelomnim trenucima kada se društvo nalazi na prekretnici, kada građani imaju potrebu da dignu svoj glas i pobune se protiv narušavanja prava i sloboda. Upravo to su činili i Beorađani tokom proteklih decenija, pa je Trg republike zapamtio brojne mitinge, proteste i demonstracije, antiratne i antirežimske. Devedesetih su sa govornica javne ličnosti pozivale na razum, nasuprot sveopštem ludilu; dok su Srbiju huškači koji su do danas opstali gurali u rat, sankcije i bedu, sa Trga se orilo „Mir, mir, brate, mir“. Na Trgu su proslavljene mnoge Nove godine i održani brojni koncerti, ali taj održan 22. aprila 1992. pod nazivom „Ne računajte na nas” nosio je posebno jaku poruku kao redak glas razuma u mraku devedesetih. Jedini način da učestvuju u istorijskim zbivanjima, iskažu svoje mišljenje i izraze nezadovoljstvo građani su nalazili u izlasku na ulice i trgove, pre svega na ovaj.
To je još nešto zbog čega je naš Trg važan. Beograd i Srbija su na Trgu republike osvajali slobodu.
Nekada ste tu mogli i da predahnete i odmorite se u hladu pokraj dve zelene površine. One su nestale, popločane kockama sumnjivog kvaliteta, a ni hlada više nema jer je beton imperativ nove estetike koja uništava naš grad. Danas, ovaj grad računa na nas i čeka da bude spasen, a sloboda da bude ponovo osvojena.